Bugarska istoričarka Teodora Toleva

Teza o istraživanju bugarske istoričarke Teodore Toleve i njenom otkriću u Bečkom državnom arhivu izazvala je veliku pažnju u javnosti na Balkanu. Toleva je svoj rad uobličila u doktorsku disertaciju odbranjenu na Univerzitetu u Barseloni, koja je kasnije objavljena kao knjiga pod naslovom „Uticaj Austrougarske na stvaranje albanske nacije (1896–1908)“ (šp. Influencia de Austria-Hungría en la creación de la nación albanesa (1896-1908)).

U nastavku donosimo detaljan i objektivan pregled njenog naučnog rada, dokumenata koje je pronašla, istorijskog konteksta geopolitičke borbe na Balkanu krajem 19. veka, kao i činjenica u vezi sa njenom preranom smrću.

1. Šta je Teodora Toleva zaista otkrila u Beču?

Istražujući u Državnom arhivu u Beču (Haus-, Hof- und Staatsarchiv), Teodora Toleva je naišla na do tada malo poznata ili neanalizirana dokumenta označena kao „Tajne konferencije“ (Geheimkonferenzen) održane u Beču krajem 1896. godine.

Sastanci su održani pod predsedništvom austrougarskog ministra spoljnih poslova, grofa Aginora Goluhovskog, a prisustvovali su im visoki zvaničnici zajedničkog ministarstva finansija, diplomate zadužene za Balkan i konzuli sa terena.

Svrha ovih sastanaka bila je definisanje dugoročne, tajne strategije Austrougarske monarhije na Balkanu kako bi se zaštitili njeni vitalni interesi u trenutku kada je Otomansko carstvo počelo vidljivo da slabi („bolesnik na Bosforu“).

2. Četiri tačke i akcioni plan iz Memoranduma (1896)

Prema analizi koju je Toleva iznela u svojoj monografiji, Beč je zaključio da se albansko stanovništvo, iako brojno, nalazi u stanju duboke verske, jezičke i plemenske rascepkanosti. S jedne strane, postojali su severni katolički klanovi (Malisori, Mirdite), centralni i južni muslimanski klanovi, kao i pravoslavni Albanci. Jezički, bili su podeljeni na gegijski (severni) i toskijski (južni) dijalekat, bez jedinstvenog pisma i literature.

Da bi od njih stvorio kohezivan politički faktor koji će služiti kao brana slovenskom (srpskom i crnogorskom) širenju ka Jadranskom moru, Beč je usvojio konkretan akcioni plan u nekoliko tačaka:

Versko približavanje i korišćenje katoličkog kulta

Austrougarska je već imala istorijsko pravo zaštite katolika u Otomanskom carstvu (Kultusprotektorat). Plan je predviđao da se preko finansiranja rimokatoličkog sveštenstva i podizanja crkava izgradi poverenje, ali i da se radi na približavanju katoličkih i muslimanskih plemena kroz isticanje zajedničkog etničkog porekla.

Stvaranje jedinstvenog književnog jezika i pisma

Beč je zaključio da nacija ne može postojati bez zajedničkog jezika. Finansirani su projekti izrade albanske gramatike, rečnika i udžbenika. Monarhija je direktno podržala stvaranje zajedničke abecede zasnovane na latinici (što je kasnije formalizovano na Kongresu u Bitolju 1908. godine), nastojeći da potisne arapsko pismo koje su favorizovali Otomani i grčko pismo na jugu.

Kulturne ustanove i školstvo

Finansirano je otvaranje škola na albanskom jeziku. Pošto je zvanično obrazovanje u Otomanskom carstvu bilo na turskom ili verskim jezicima, Austrougarska je otvarala i finansirala privatne škole pod svojim protektoratom gde se učio reformisani albanski jezik.

Finansiranje nacionalne štampe i propagande

Beč je počeo izdašno da subvencioniše štampanje nacionalističkih časopisa i novina kao što je bio list Albanija (koji je izdavao Faik Konica u Briselu, a kasnije u Londonu) i drugi listovi u Bukureštu, Beču i Italiji. Ovi mediji su imali zadatak da među izolovanim plemenima bude svest o „albanskoj naciji“ i zajedničkoj domovini.

3. Geopolitički motivi Beča: Kontekst vremena

Tolevina knjiga ne tvrdi da Albanci kao etnička grupa nisu postojali pre 1896. godine, već dokumentuje kako je spoljni faktor (Austrougarska) uzeo jednu amorfnu, konfesionalno podeljenu i nehomogenu etničku grupu i institucionalno je oblikovao u modernu naciju sa političkim ciljem.

Glavni motivi Dvojne monarhije bili su defanzivno-ofanzivne prirode:

Blokada Srbije: Sprečiti Kraljevinu Srbiju (i Crnu Goru) da nakon raspada Otomanskog carstva izbiju na Jadransko more i dobiju geostratešku luku.

Antiruska brana: Sprečavanjem širenja slovenskih država na Balkanu, Beč je istovremeno blokirao uticaj Ruske imperije, koja je u to vreme važila za glavnog zaštitnika pravoslavnog stanovništva na Balkanu.

Priprema za širenje: Stvaranje klijentske države na jugu Jadrana koja bi bila ekonomski i politički potpuno zavisna od Beča.

4. Kako se naučna zajednica odnosi prema ovom istraživanju?

Rad Teodore Toleve predstavlja vredan doprinos istoriografiji, ali on nije potpuno usamljen u naučnoj zajednici. Pre nje, sličnim temama (ali iz drugačijih uglova) bavili su se poznati zapadni i albanski istoričari.

5. Kontroverze i smrt Teodore Toleve

U pojedinim medijima, na forumima i društvenim mrežama širom Balkana često se provlači teza da je Teodora Toleva „ubijena zbog svog otkrića“ od strane stranih službi ili albanskih nacionalista kako bi se istina sakrila.

Međutim, zvanične i proverljive činjenice ne podržavaju teoriju o ubistvu:

Bolest: Teodora Toleva je preminula u ranim četrdesetim godinama (2011. godine) nakon duge i teške borbe sa kancerom. Njeni saradnici, kolege sa Univerziteta u Barseloni i članovi porodice u Bugarskoj nikada nisu izneli tvrdnje da je njena smrt bila nasilna ili sumnjiva.

Javnost rada: Njena disertacija nije ostala sakrivena. Naprotiv, rad je uspešno odbranjen pred međunarodnom komisijom u Španiji, knjiga je potpuno legalno objavljena na španskom jeziku, a nakon njene smrti prevedena je i objavljena u Bugarskoj (2012) i Srbiji (2013, u izdanju Filipa Višnjića). Dakle, rezultati njenog istraživanja su dostupni javnosti i naučnoj zajednici.

Rezime: Istraživanje Teodore Toleve pružilo je izuzetan uvid u diplomatske arhive Beča, ogolivši mehanizme velikih sila u kreiranju nacionalnih pokreta na Balkanu radi sopstvenih geopolitičkih interesa. Iako je njena prerana smrt prekinula karijeru jedne talentovane istoričarke, njeno delo živi kroz objavljene monografije i priznato je kao legitiman i dokumentarno potkrepljen naučni rad.